Poslednja utakmica sezone, a prvi put posle ni sam ne znam koliko da može mirno da se gleda. Nema više onog poznatog premotavanja po glavi ko fali, ko je načet, s kakvim sastavom izlazimo i šta će u isto vreme da uradi Siti ili neko treći. Najzad može da se sedne i da se uživa u fudbalu.
I navijači, i igrači, i ljudi oko kluba zaslužili su baš ovakav kraj ligaške priče. Mirna glava, puna tribina i veče u kojem se makar na trenutak ne razmišlja o kalkulacijama, nego samo o lopti i o tome kako izgleda ekipa kada joj sa leđa konačno padne sav teret.
Biće baš zanimljivo da se vidi Arsenal potpuno rasterećen. Ne uspavan, ne razvučen, nego oslobođen. Nekad baš tada najjasnije vidiš koliko tim zapravo ume, kada više ne igra protiv sopstvene nervoze nego samo protiv protivnika.
Mikel Arteta je pred meč pričao u tonu čoveka koji je konačno stigao do daha. Rekao je da je osvajanje titule bilo "one of the best feelings I've ever had", i to se nekako oseća i oko ekipe. Posao u ligi je završen, trofej je tu, a sada ostaje da se vidi kako izgleda šampion kada konačno sme da odigra bez stiska u ramenima.
Sa druge strane, provlače se razne priče, pa i ta oko Ezea i nekakvih bonusa. Zanimljiv detalj za usputni razgovor, ali suštinski potpuno nevažan. Liga je već rekla svoje, a ovo je sada veče za uživanje, za aplauz i za još jedan pogled na tim koji je posle 22 godine uspeo da vrati Arsenal na vrh.
Zato ne treba tražiti previše skrivene uglove ni dodatnu dramatiku tamo gde je više nema. Poslednji meč je tu da se odgleda punim plućima, da se pozdravi ekipa i da se uhvati još jedan kadar sezone koja će se dugo pamtiti.
Uživajte, pa se čujemo posle utakmice da sumiramo utiske.
Autor: B.