Kraj sezone sa pobedom. Ne onom pobedom koja para zivce, lomi nokte i tera te da svaku sekundu meris kroz tabelu, nego pobedom koja je dosla kao tacka na jednu ogromnu godinu. Videlo se od prvog minuta da ovde nema one pune takmicarske krvi. Igralo se mekse, mirnije i bez velike zurbe. I realno, tesko da bi bilo tako da Manchester City nije jos u utorak, 19. maja 2026, prosuo titulu remijem protiv Bournemoutha kada se cekala njihova pobeda.

Zato je i sam mec vise licio na zavrsni kadar nego na novu bitku. Arsenal je odradio posao, uzeo tri boda i zaokruzio sezonu pobedom od 2:1 protiv Crystal Palacea. Golovi Gabrijela Zesusa i Maduekea bili su dovoljni da se sve mirno privede kraju, a taman toliko da se ne pokvari slavljenicki ritam popodneva koje je svakako pripadalo necemu vecem od same utakmice.

Mogao je Arsenal i do jos kojeg gola. Đokeres je bio tik pored stative, a nedugo zatim mogao je da upise i asistenciju, ali Eze nije uspeo da zatrese mrezu. Posle fantasticnog prodora Martinellija, i Havertz je imao trenutak u kojem je mogao da ostavi jaci trag, ali mu je pristup bio isti kao i vecem delu utakmice: lagan, spor i previse nonsalantan za situaciju u kojoj napadac ipak mora da pokaze malo vise gladi. Ne znam da li tu vise treba oprostiti ili zameriti, ali jedno je sigurno: takva opustenost ne sme da postane navika.

Ipak, nema potrebe da se sada utakmica cepa na svako sitno crevo kao tokom cele sezone. Sustina je mnogo lepsa i mnogo veca od toga. Arsenal je pobedom zavrsio sezonu, a onda je posle 22 godine podignut pehar. Taj trenutak je obrisao gomilu nervoze, sumnji, kikseva i svih onih nedelja kada je izgledalo da se ovaj klub opet vrti oko istog bola. Osecaj je bio kao nekada. Najzad je kuci, tamo gde mu je i mesto.

Arteta je posle svega pricao i o emociji i o olaksanju, a to se videlo i bez prevoda. Sky je preneo i njegovu poruku da je ekipa pokazala "incredible commitment and courage", a tesko je naci bolji kratak opis ove sezone. Bilo je svega, ali je grupa izdrzala. Na kraju su momci svog trenera bacali u vazduh dok je Selhurst Park gledao kako Arsenal slavi kao sampion, sto je mozda i najlepsa slika celog dana.

Zato ovde stvarno ide jedno veliko hvala svima. Hvala igracima, hvala Arteti, i posebno hvala medicinskom timu koji je ove godine radio posao ozbiljnije i mirnije nego u mnogim prethodnim sezonama. Ako cemo posteno, i to je jedan od bitnih razloga sto je Arsenal sada tu gde jeste.

Ali sezona jos nije potpuno zatvorena u emotivnom smislu. Sada su sve oci uprte u petak, 30. maj 2026. Polako dolazi i taj datum, a sa njim i sansa da ova generacija iz velike sezone predje u istorijsku.

Ostanite sa nama, pratite i pretplatite se da sve bitnije informacije dobijete direktno na mail.

Autor: B.